Nekoliko fotografija sa otvorenog dana Recne Ratne Flotile vojske Srbije. Da je reklama bila bolja i blagovremena bilo bi i mnogo atraktivnije i vise sveta koji bi uzivali u prikazanim aktivnostima vojske Srbije. Nije ovo prvi put da se ovaj dan objavljuje dan ranije u lokalnim medijima i to delimicno.
Beogradjanin Tadija Sondermajer bio je jedan od najistaknutijih prvih pilota Srpskog ratnog vazduhoplovstva. On je kao kapetan prve klase , sa suletacem , porucnikom Leonidom Bajdakom od 20 aprila do 2 maja 1927 . ostvario podvig opisan u svim vecim listovima sveta. U izvidjackom avionu “Potez 25″ , sa motorom od 45 ks , leteo je od Pariza i Bombaja do aerodroma u Novom Sadu gde se nalazila glavna komanda vazduhoplovstva Kraljevine SHS. Za ukupno 89 casova leta podeljenog u 11 etapa , prosecnom brzinom od 166 kilometara na sat , preleteli su 14800 km.
Novosadski Dnevnik N.C.
Ovaj program sastoji se od izložbe maketa aviona, tenkova, vozila i brodova, publikacija, 
fotografija i video snimaka iz kolekcija članova Maketarskog Kluba Novi Sad i izložbe fotografija Predraga Stamenkovića na temu avijacije. Fotografije su nastale na maketarskim takmičenjima i aeromitinzima širom Evrope, u proteklih 15 godina.
Novi Sad kao kolevku vazduhoplovstva i Rečne Ratne flotile na ovim prostorima, dočaraće umanjene minijature i makete letelica i tehnike korištenih od početka prošlog veka, do danas. Kroz istoriju vazduhoplovstva nas vode Nenad Miklušev (YASIG) i Vojislav Stankov. Poseban deo izložbe je posvećen obeležavanju stogodišnjice Srpskog Vojnog Vazduhoplovstva i sadrži makete letelica iz sastava Vazduhoplovstva Srbije od 1912. do 2012. godine.
Posetioci Noći muzeja moći će da se upoznaju sa tehnologijom izrade maketa u maloj maketarskoj radionici, koju vodi Aleksandar Počuč, dizajner, a Miroslav Šljivić, predsednik IPMS Srbija-Međunarodnog udruženja plastičnih maketara, upoznaće ih sa radom ovog udruženja.
Izložbu priredili Članovi Maketarskog Kluba Novi Sad i IPMS Srbija
потонућа брода Краљевске морнарице речног монитора “Драва”.
Брод, којим је командовао поручник бојног брода прве класе Александар Берић (Нови Бечеј, 1906), на почетку напада Немачке на Југославију, дејствовао је на Дунаву у рејону Бездана и успешно изведеним акцијама успео да заштити границу. У априлском рату посада “Драве” је топовима и митраљезима оборила и тешко оштетила више од 20 авиона и два патролна брода непријатеља.
Након тридесетоминутног отпора, колико је трајала борба с ескадрилом немачких “штука”, брод је погођен и почео је да тоне. Заједно с њим, тог 12. априла 1941. у осам часова “Драва” је потонула заједно са 76 чланова посаде и командантом Александром Берићем. Његово тело вода је избацила на 90 километара удаљеном Белегишу. Александар Берић је и сахрањен на гробљу у том сремском селу на обали Дунава. Берићеве унуке Александра Берић и Биљана Милосављевић и представници Речне флотиле су на гробу команданта “Драве” положили цвеће, а затим је одржан помен.
Тек је недавно откривено да су потонули монитор “Драва” већ 1942. године извадили Мађари и исекли га у старо гвожбе.
Четири монитора – оклопни бродови – у наоружању наше краљевске морнарице ушли су из Аустроугарске. Од подунавских земаља речне мониторе у наоружању једино још имa војска Румуније.
М. Бозокин
Novosadski Dnevnik