Otvorena vrata desavala su se i u Backoj topoli , a otvorili su ih pripadnici 17 meh.bat. vojske Srbije. Prikazani su transporteri , samohodne haubice , minobacaci i ostalo sitnije naoruzanje .Zanimljivo je bilo videti i kabinete za obuku sa velikom maketom okoline Backe Topole. Voznja BVP- om od tacke a do tacke b bila je uprilicena za posetioce ko je zeleo da se provoza.
Kako se ove godine dan otvorenih vrata, ili u dan u kome su vrata kasarni vojske Srbije otvorena za sve posetioce odrzavao u tri grada resio sam da obidjem makar dva od tri . Novi sad i Jugovicevo se podrazumevalo. Mada sam prosle godine bio i video a nisam ocekivao nista novo , zeznuo bih se da sam to preskocio. Naime u kasarni Jugovicevo pored vec vidjene tehnike i “Cuvara neba nad Novi Sadom” priredjen je i ceo niz vezbi , sa sve efektima pozara pucnjave i spasavanja ranjenika iz zone koje su kao zaposeli teroristi. Deca iz osnovnih skola kojih je bilo i najvise , gledali su sa odusevljenjem. Sve cestitke vojsci Srbije na pokazanom umecu i na programu koji su osmislili za taj dan. Ljubaznost je bila na zavidnom nivou. Pre galerije , rec o naselju Jugovicevo u Novom Sadu.
Naselje je dobilo ime po vojnom aerodromu Jugovićevo koji se ovde nalazio od 1913. godine. Izgrađen je za potrebe austrougarskog vazduhoplovstva. Aerodrom je u početku imao samo travnate piste za sletanje i uzletanje vojnih aviona, dok su hangari bili na susednom Sajlovu . 1916. godine su ovde izgrađeni aerodromski objekti, kasarna i zgrade za tehničke radionice. Srpska eskadrila je posle oslobođenja, kad je doletela na francuskim avionima, novembra 1918, ovde zatekla 11 drvenih hangara. Kasnije je podignuto šest zidanih hangara, zatim štabne zgrade, aeroplanske radionice, oficirski dom, itd.
Na ovom aerodromu bila je prva pilotska škola, a tu su se nalazile i škole za rezervne vazduhoplovne oficire, izviđače, avio-mehaničare i druge specijalističke struke. Od septembra 1920. godine ovde je delovala i meteroloska stanica. Na aerodromu je od 1924. godine proslavljana avijatičarska slava Sveti Ilija (2. avgusta), a redovno su od 1926. priređivana takmičenja za kraljev pehar, na rođendan prestolonaslednika Petra (6. septembra).
Aerodrom je dobio ime “Jugovićevo” 1927. godine, po vazduhoplovnom oficiru Jovanu Jugovicu. Nemacki bombarderi su na samom početku Aprilskog rata 1941. godine bombardovali Jugovićevo. Po okupaciji BACKE, Nemci su ovde izgradili 800 metara duge betonske piste i ovaj aerodrom koristili za letove aviona prema istocnom frontu. Crvena armija i partizani su tu, od oktobra 1944. držali avione, koji su dejstvovali na Sremskom frontu i kasnije u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije
Od sredine pedesetih godina 20. veka Jugovićevo gubi vojni značaj. Jedno vreme na njemu je bila škola rezervnih oficira (sa poligonom za obuku), a danas je tu stacionirana jedna vojna jedinica (kasarna “Majevica”), dok aerodrom više ne služi za avionski saobraćaj.
Retko lep prolecni dan u nizu kisnih i sumornih dana,prosao je (bar meni)onako kako se samo pozeleti moze.Dan otvorenih vrata, aerodrom Batajnica ,avioni,poznati likovi i nesto malo onoga zbog cega je ovaj dan i zamisljen tj aviona.KAo da je vreme stalo na najvecem Srpskom Vojnom Aerodromu.Licilo je sve to na jedan veliki muzej pod vedrim nebom.Ljubaznost domacina je bila na zavidnom nivou,poseta vise nego skromna a uslovi za slikanje idealni.Izostao je letacki deo mada to nije umanjilo sav taj dogadjaj.Toliko prostranstvo za nekoliko vazduhoplova koji su davno sleteli u istoriju vazduhoplovstva na ovim prostorima.NAjzanimljiviji detalj je kamuflazna mreza preko G4.Kako mi je rekao jedan stariji oficir,takvu “sliku” nije video pd 1999 kada su avione sakrivali od NATO bombi.Igra svetla na avionu je bila neverovatna!Toliko od mene.
