Prskanje malih krvopija iz vazduha iznad Petrovaradinskih ritova, Sr. Kamenice i Novog sada 10.06.2010. Kako sam dobio informaciju da je za slikanje najbolje mesto Petrovaradinska tvrdjava tamo sam se namestio i cekao da pocne. Prskali su sa tri aviona svaki na svoju stranu a okretali su tacno tu iznad tvrdjave. Velicanstven je pogled sa tvrdjave na grad i Dunav u svako doba, kada ga jos upotpune avioni pa jos kad sunce zalazi, rafineriska baklja gori prizor je fantastican. Evo fotografija.
Novi sad je po treci put u poslednja dva meseca 18 septembra 1944 bio izlozen teskom bombardovanju saveznicke avijacije.Glavni cilj napada je bio zeleznicki most na Dunavu.On je pusten u saobracaj leta 1928.i predstavljao je jednu od najvaznijih tacaka zeleznicke komunikacije srednje Evrope i Balkana.Srusila ga je jugoslovenska vojska u povlacenju 1941. ali ga je nemacki okupator koliko – toliko obnovio,jer je bio od zivotne vaznosti za njega.Zato su ga nemci ogorceno branili i ovog puta njihovi protivavionski topovi su uspeli da ga odbrane .Ali,ako nisu uspeli da sruse most,saveznicki piloti su ipak izbacili tone bombi na petrovaradinsku tvrdjavu i ostetili mnoge zgrade,ubivsi dosta vojnika.Vise bombi je palo i na fabriku “Albus” ,tada u Radnickoj ulici,razrusilo skoro sve njene pogone.NAravno bilo je i ljudskih zrtava ali se tacan broj poginulih i ranjenih ne zna.
Novosadski Dnevnik 18.09.2009.